Природни ресурси

Бојчинска шума

Бојчинска шума је најпознатија шумска површина у Сурчину ( поред шумских површина Церова греда, Гибавац, Црни луг, Зидине, Добановачки забран; ловишта- Забран и Црни луг.).
Споменик је природе-просторне целине; заштићено природно добро III категорије.

На површини од 629,51 хектара најзаступљенији је храст лужњак, а евидентирано је 185 биљних врста, од којих 15 имају статус заштићених и строго заштићених врста. У шуми расте 165 врста гљива, од којих 15 врста ужива статус заштите, док се две врсте налазе на Црвеној листи гљива Европе. Овде расту и граб, липа, топола, дрен, зова, дивља ружа, сремуш, шумске јагоде, перуника, коприва... У шуми је евидентирано 108 врста птица односно 30% укупног броја врста птица забележених у Србији, а ово је и станиште 10 врста водоземаца и гмизаваца, од чега чак 8 врста је заштитићено законом. Ту живе и дивље свиње, зечеви и срндаћи.

Бојчинска шума носи статус Знаменитог места од великог значаја (Споменик ослободиоцима Београда 1806. године и очуване партизанске базе).
.

Река Сава

Река Сава (међународна река, пролази кроз чак четири државе, друга по величини у Србији) протиче кроз Сурчин, а општина је испресецана бројним каналима од којих су најпознатији Галовица и канал познат као Прогарска Јарчина. Данас се на Сави све више развија наутички и еко-туризам, плови се рекреативно, ради уживања и риболова. Вода је чиста, пуна квалитетне рибе. Приобаље је премрежено густим шумама и доста је атрактивних локација на којима се све више организује туристичка понуда, као што је пример Наутичког села „Бисер“ у Бољевцима (на 35 км реке Саве од ушћа у Дунав).

Канал Галовица

Канал Галовица се улива у реку Саву, а протиче између Добановаца, Бечмена и Сурчина, где има два већа крака који се скоро преплићу, скоро да праве “осмицу”. Канал Галовица је 1970-их и 1980-их био изузетно богат рибом, али је због неодржавања и загађења, данас у великој мери затрављен.

Прогарска Јарчина

Прогарска Јарчина протиче северно од Обедске баре, прелази на исток и из области Војводине и улази у подручје Београда, у Прогару где се улива у Сава, на надморској висини од 70 м. У овом делу канал пролази кроз Подлужје на подручју Срема, поред Живачког језера и мочваре, који се користи за рибњак у Бољевцима. Јарчина обележава западну границу Бојчинске шуме.

Ту су рибњаци „Бечменскa барa“ у Бечмену, „Живача“ у Бољевцима, као и прогарска ада, једно од највећих острва на реци Сави.

Рибњак Бечменска бара

Рибњак Бечменска бара, у Бечмену, састоји се од четири рибњака укупне површине око 53 хектара. Рибњаци су постављени у низу један за другим, а заједно се пружају у облику удице. Њих међусобно деле земљани насипи-преграде, али постоји контролисани систем преливања воде из једног у други рибњак. Дуж обале је засађено дрвеће у низу које је досегло висину до 4 м, тако да има природне хладовине за пецароше. На језеру 1 и 2 инсталирано је укупно око 70 фиксних сунцобрана, а поред сваког су и канте за отпатке.

Језеро 1:
Површина око 20 хектара, дужина 1600м, ширина 100-120м, а дубина 1,2 до 3м.
Комерцијални риболов; дозвољени сви системи пецања; дозвола дан 800 динара /ноћ 800 динара; дозвољено изнети једну главу квалитетније рибе од 1кг до 3кг и 5кг беле рибе.
Рибљи фонд: претежно бабушка и шаран, и пројектована количина остале рибе (грабљивица, друге врсте шарана). Доказ колико води рачуна о здрављу воде и рибљег фонда је природан мрест смуђа и језеру 1.Забрањена употреба металних сакови за риба.

Језеро 2:
Површина језера обухвата 11 хектара, дужина износи 1000м, ширина 80-100м, а дубина од 2,5 до 4,5м. Пецање искључиво са платформи на десној страни обале; инсталирано је 18 платформи са столовима, клупама и сунцобранима, кантом за отпатке и саком за вађење рибе. Свака платформа је ноћу осветљена рефлектором. На средини језера између 9 и 10 платформе постоји купатило са тоалетима намењено пецарошима, а ту је и просторија која је снадбевена електричном енергијом- за пуњење мобилних телефона и друге потребе пецароша. Шарански риболов, спортско пецање, без живог мамца; дозвола дан 600 динара – дозвола ноћ 700 динара; није дозвољено изношење рибе; просечна величине рибе је 7,5кг

Језеро 3:
Површина рибњака обухвата 12,5 хектара, дужина износи 1,5км, а ширине 80-100м. Језеро се отвара за пецароше 15. октобра до 15 маја, а у летњем периоду на овом језеру се органузује школа скијања на води скијање на води, у организацији Савеза за спортове на води “Скалар 2000“., који организују бројна првенства, чак и европског и светског карактера.
Комерцијално пецање
Дозвољено само дневно пецањ, дозвола 800 динара
Рибљи фонд: претежно шаран, бабушка, штука (у мањој колићини и друге врсте рибе)

Језеро 4:
Површина рибњака обухвата 11 хектара, дужина износи 1,5 км, а ширина 80-100м. Н снази је забрана пецања; рибљи фонд: шаран, бабушка, штука.
У оквири рибњака је смештен ресторан домаће кухуња, посебна пажња је посвећена рибљим специјалитетима.

Рибњак „Живача“

на 30-ом километру од центра Београда, на путу Бољевци-Прогар простире се спортско-риболовни клуб „Живача“. Мирна оаза на површини од око 170 хектара, са воденим огледалом површине 120 хектара у могућности је да прими 250 пецароша. Организован спортски риболов шарана, бабушке, штуке...